Blog


ŽENSKI PRINCIP VENERE U RAKU - DANIJELA SRETENOVIĆ
Moj završni rad iz oblasti natalne astrologije objavljen 27.10.2015.god. u rubrici astrološki članci na sajtu Instituta za astrološka istraživanja i edukaciju Johannes Kepler, u Beogradu

 

PODUDARNOST  LIČNIH  TONOVA
Prelepo je saznanje da smo neponovljiva, autentična bića. Priroda nas je učinila takvima, na čaroban način. Kao što je uredila da je svaka pahulja snega drugačija. Koliko god da ih ima, nisu iste. Liče jedna na drugu, ali nisu iste. Tako je napravila i sa ljudima. Vrlo smo slični jedni drugima, a opet potpuno različiti. Različitost se ogleda i u ličnom tonu. Svako ima svoj ton, koga čini naše informaciono polje. Ono je sačinjeno od brojnih elemenata – fizičkog i nefizičkog dela, osobina, karaktera, genetskog nasleđa.
Svakom čoveku (njegovom ličnom tonu) odgovara određena ‘’vrsta’’ energije koju odašilje drugo biće iz okruženja. Ne prija mu bilo koja. Baš određena čini poboljšan ‘’kvalitet’’ njegove lične, a zajedno grade novi prijatan ton. Određena vrsta energije ne utiče isto na svakog od nas - ne prija nam jednako. Gledano iz ugla frekvence koja čini naš lični ton, mogu se objasniti naša ‘’slaganja ili neslaganja’’ sa određenim ljudima sa kojima smo u kontaktu. Jednostavno, ne ‘’leži’’ nam neko. Nema konkretnog razloga, ali nam ne prija.  A opet, onaj drugi nam se baš za srce zalepio. Upravo iz razloga harmoničnosti tonova i frekvenci kojima svako biće vibrira. U krajnjoj liniji, radi se i o poklapanju talasa koje odašiljemo u okolni prostor. Ne možemo ni zamisliti koliko je važno biti podudaran sa nekim ili ne. U svakoj vrsti odnosa. Biti kompatibilan sa nekim je polazna  tačka od koje se sve dalje nadgrađuje. A to znači da možemo dobiti ojačan lični ton, fokusiranu energiju i vetar u leđa. Ukoliko je suprotno, naša vitalna energija je raspršena i gubi na snazi.    
Suštinski, trebalo bi graditi odnose sa ljudima koji su bliski našem tonu. Tada obe strane na najbolji mogući način koriste sve svoje resurse i bivaju obogaćeni nijansama ove druge. Naravno da to nije uvek moguće. I neće biti previše dramatično ukoliko se radi o ljudima sa kojima ne provodimo puno vremena zajedno, zato što se naše informaciono polje neće značajno poremetiti. Ali od velike važnosti je kompatibilnost unutar partnerskih, prijateljskih ili porodičnih odnosa. Naime, kada svakodnevno provodimo vreme sa nekim sa kim imamo veća energetska neslaganja (personalni tonovi nam nisu u međusobnoj harmoniji), onda se stvara vrsta ‘’slabljenja’’ našeg energetskog polja. I u početku, mi se nesvesno prilagođavamo onom što nam ustvari ne prija. Umom, čulima reagujemo na datu osobu. I skoro da i ne čujemo unutrašnji glas koji nepogrešivo šalje signale. Ne, to nije to! Onda se upletemo u sopstvenu mrežu iz koje, kako vreme prolazi, sve teže izlazimo. Vrlo je važno razumeti da se energetske strukture dve osobe prožimaju međusobno i zajedno čine novu formu. Kao kada pomešamo dva materijala kako bismo gradili nešto. Zavisi koliko će se oni uklopiti jedan sa drugim i dati stabilnost onome što gradimo. Tako je i sa ljudima. Potreban je određeni procenat ispravnog ‘’slaganja i prožimanja’’ kako bi na najbolji način podržali i inspirisali jedni druge. To znači da ćemo moći najbolje ispoljiti i biti ono što jesmo. Ukoliko nije tako, mi se nesvesno prilagođavamo, pa ne koristimo sve svoje potencijale najoptimalnije. Sve manje nam prija narušavanje naše frekvence, ali postojanje problema ne osvešćujemo. I onda to  traje, traje … sve do jednog trenutka kada počnemo primećivati da nam smeta. Žulja nas kao sitni pesak u obući. Dobro je ako se barem tad trgnemo i obratimo pažnju  – sa kim provodimo veći deo vremena, sa kim se družimo, koliko nam te osobe prijaju, ko su nam partneri, …? To ne znači da konkretne osobe nisu kvalitetne i sjajne. To samo znači da zajedno nismo najbolja kombinacija. U korelaciji  sa nekim drugim ljudima, iste te osobe će biti najbolji ‘’dodatak’’. Najbolje moguće će nadograditi i ojačati svoj lični i ton tih drugih ljudi. Samo iz razloga međusobne podudarnosti. 
Uviđamo li koliko je kompatibilnost važna? Ona će nam dati ili rušenje i opstruisanje našeg energetskog polja ili nadograđivanje i obogaćivanje istog. A suština je  omogućiti sebi najbolje uslove za bitisanje i ne činiti svojim odlukama da ulazimo ili ostajemo u odnosima sa ljudima koji nisu bliska frekvenca našoj. Zato što se na neki način unazađujemo.  Suština našeg bitisanja je stalni razvoj, nadgradnja i kretanje unapred. A ne stajanje u mestu ili čak odlazak unazad.
 
Danijela Sretenović – Mesto istine

 

I  BEHU  DVA  PUTA
… na početku svih početaka. Šta god radili, u kojoj god se situaciji nalazili, sve počinje od jednog mesta, jedne tačke. Od nje se razdvajaju dve staze. I kroz celi životni vek nas prate. Kada dođemo i do najtananijeg dela – i tamo se sve svodi upravo na ljubav ili strah. Dakle, uvek se vraćamo do mesta gde mi biramo  kroz koju vibraciju ćemo živeti događaje. Naš izbor je čime ćemo hraniti svaku odluku, svaki korak koji činimo.  Na koji način će se događaji dalje razvijati i kako ćemo kroz njih prolaziti, zavisi od onog čemu smo se priklonili u datom  momentu. Koju enegetsku ‘’boju’’ smo izabrali. A to dalje određuje jedan od dva puta kojim možemo ići. Uzimamo li vibraciju energije koja je negujuća, umirujuća i daje nam podršku na svakom koraku? Ili biramo drugu koja nam ruši i snižava lični ton i za sobom vuče čitavu lepezu dodatnih poteškoća I konfliktnih situacija?
Dakle, dobivši na početku našeg putovanja dva semena opozitnih billjaka, imamo mogućnost izbora. One su tu da bi nas podsetile da UVEK mi biramo. Svesno ili ne, ali izbor je naš.  A u osnovi svih osnova su samo dve vibracije - strah i ljubav. Kada to shvatimo, onda počinjemo sa prepoznavanjima šta se nalazi iza naših dnevnih dešavanja. Počinjemo da svesnije razumemo  na koji način reagujemo u datim okolnostima. Jasnije nam je koja vibracija je u pozadini određenog događaja. I zaista, dođemo do spoznaje  da se sve na kraju svodi na ove dve frekvence. I da obe imaju beskonačnu lepezu svojih ispoljavanja. Možemo ih posmatrati kao dva stabla koja negujemo i hranimo svojim navikama, programima. I koja se razvijaju, granaju, šire. Ali od našeg izbora zavisi koje će se više razviti i bolje rasti. Koliki je procentualno njihov međusobni odnos? Od tog procenta zavisi naša stabilnost, unutrašnja harmonija i mir. Zato što na različite načine ove dve vrste vibracija utiču na nas. Svaka od njih ima iza sebe bezbroj delova koji  grade naša uverenja, stavove, navike, modele ponašanja. I treba da se zapitamo u trenutku svake odluke kojom vibracijom je obojena ta odluka. U početku možda ne možemo prepoznati jasno koja je u pitanju. Ali ono što nam može pomoći je osećaj. Zastanimo i obratimo pažnju na naše unutrašnje  stanje. Imajmo na umu da uvek sve polazi od one tačke gde se račvaju dva puta. I da trenutno stanje je posledica niza izbora učinjenih pre datog trenutka sa pozicije jedne ili druge staze. Treće nema. Postoje samo brojne nijanse i podnijanse ove dve.     
Dakle, dva stabla - ljubav i strah. U različitom procentu ih negujemo i podržavamo.  Bez obzira što znamo koje bi trebalo da gajimo više, često nismo u stanju da se izborimo sa onim koje je rušilačko i koje nas sapliće u svakodnevnici. Međutim, svesnim započinjanjem  razgrađivanja  ovog destruktivnog, relativno  lako uspemo da se izborimo sa njegovim vidljivim delom. A to su najispoljeniji elementi  straha. A šta je sa onim koji se ne vidi … ? Njega upoznajemo tek kada se dovoljno otvorimo prema sebi. U trenutku kada krenemo putem samospoznaje počinjemo da sečemo korenje. Čupamo i kidamo ga. A to je bolno. Opire se, ne da se lako iščupati. Pa se desi i da odustanemo. I stavlja na ispit našu veru i odlučnost. Koliko smo istrajni? Koliko nam je jaka želja za promenom? Koliko, koliko, …?  A  vidljivi deo stabla … boli li i on jednako kao ovaj koji je ispod površine? Svaka grana te krošnje koja je isečena donosi olakšanje. Skida teret sa leđa. Olakšavamo sebi svakodnevni život.  Činimo ga udobnijim. Od tamnih boja pravimo manje tamne, osenčene, pa dolazimo i do onih vedrih, svetlih.
Koračati bez straha i živeti razne nijanse ljubavi, znači biti potpuno oslobođen. Punim plućima udisati život, osećati radost. Ne strepeti, ne drhtati pred izazovima, iskušenjima, preprekama. To znači sagledati svaki problem iz šire perspektive i ići ka putu razrešenja. Na taj način sebi ne uskraćujemo prolazak kroz brojna dragocena iskustva. Ali više hranimo onu stranu na kojoj ljubav obitava. Što ne znači da strah ne postoji. Da, tu je! U manjoj meri. On ne nestaje sto procentno. Postoji bar u nekom promilu. A veći deo je zamenjen sa njegovom suprotnošću. Njegovo mesto naseljava vibracija ljubavi. Kretanjem putanjom od straha ka ljubavi, sve smo bliži našem Mestu istine. A kada do njega dođemo, onda bolje znamo i razumemo ko smo, kuda idemo i zašto baš tamo idemo.   

Danijela Sretenović – Mesto istine